Одлука Главног одбора СДП-а да је у БиХ потребно формирати врховни суд, чија би основна функција била да осигура јединствену примјену закона и равноправност грађана, наишла је на неодобравање у РС.
Никола Ковачевић, помоћник министра правде РС, каже да је мишљења да је и Европска комисија кроз структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ схватила да не би било ваљано успостављање врховног суда БиХ. "Та прича је завршена зато што у БиХ имамо четири одвојена правна система, и то два ентитета, Брчко дистрикт и БиХ. Тај суд не би могао бити успостављен да заузима ставове у четири различита правна система. Имамо врховне судове у оба ентитета који доносе коначне одлуке по жалбама и ревизијама и одлука Врховног суда је коначна и обавезујућа", казао је Ковачевић, наглашавајући да тај врховни суд БиХ не би имао о чему да одлучује, јер ако врховни судови ентитета одлучују о задњој инстанци као највиши, додаје, апсурдно је да постоји врховни суд изнад врховног суда.
Наиме, према Уставу РС, Врховни суд РС је највиши суд у том ентитету, који доноси коначне и обавезујуће одлуке и стара се о јединственој примјени закона у РС.
"Ако се он стара, ко може бити изнад њега и који би то могао бити правни лијек који можете уложити на одлуку која је коначна", пита се Ковачевић, који активно учествује у структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ.
Поред мишљења Главног одбора СДП-а да је потребно формирати врховни суд, овај одбор је на 15. сједници, одржаној у суботу у Сарајеву, закључио да морају бити настављене активности и на реформи система правосуђа у БиХ, а с циљем ефикаснијег дјеловања у складу с европским и свјетским стандардима, уз потпуну деполитизацију и обезбјеђење независности и непристрасности судова и тужилаштава. Такође, у саопштењу упућеном након сједнице Главног одбора СДП-а је наведено да они захтијевају да се заустави ретроградно дјеловање, односно порицање правосудних институција на нивоу БиХ, те све активности на њиховом укидању и слабљењу.
Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому парламента БиХ, каже да то није могуће те да се ради само о жељама Златка Лагумџије, лидера СДП-а, које неће бити испуњене.
"За тако нешто СДП-у је потребан партнер у РС, којег нема, али мисли да је добро да прича о томе. То је неостварива жеља СДП-а", казала је Мајкићева.
Коментаришући чињеницу да је досад ватрени заговорник успостављања врховног суда била Меџида Кресо, предсједница Суда БиХ, а да је њену причу преузео Лагумџија, Мајкићева истиче да је то очекивано.
"Медџида Кресо је ватрено заступала све политичке партије, али пошто Лагумџија преузима власт и на државном нивоу, позвали су се да кажу и званичан став. Нису га ни морали говорити, ми смо то знали, али и они исто тако знају да од тога нема ништа", поручила је Мајкићева.
Аутор: Урош Вукић
Никола Ковачевић, помоћник министра правде РС, каже да је мишљења да је и Европска комисија кроз структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ схватила да не би било ваљано успостављање врховног суда БиХ. "Та прича је завршена зато што у БиХ имамо четири одвојена правна система, и то два ентитета, Брчко дистрикт и БиХ. Тај суд не би могао бити успостављен да заузима ставове у четири различита правна система. Имамо врховне судове у оба ентитета који доносе коначне одлуке по жалбама и ревизијама и одлука Врховног суда је коначна и обавезујућа", казао је Ковачевић, наглашавајући да тај врховни суд БиХ не би имао о чему да одлучује, јер ако врховни судови ентитета одлучују о задњој инстанци као највиши, додаје, апсурдно је да постоји врховни суд изнад врховног суда.
Наиме, према Уставу РС, Врховни суд РС је највиши суд у том ентитету, који доноси коначне и обавезујуће одлуке и стара се о јединственој примјени закона у РС.
"Ако се он стара, ко може бити изнад њега и који би то могао бити правни лијек који можете уложити на одлуку која је коначна", пита се Ковачевић, који активно учествује у структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ.
Поред мишљења Главног одбора СДП-а да је потребно формирати врховни суд, овај одбор је на 15. сједници, одржаној у суботу у Сарајеву, закључио да морају бити настављене активности и на реформи система правосуђа у БиХ, а с циљем ефикаснијег дјеловања у складу с европским и свјетским стандардима, уз потпуну деполитизацију и обезбјеђење независности и непристрасности судова и тужилаштава. Такође, у саопштењу упућеном након сједнице Главног одбора СДП-а је наведено да они захтијевају да се заустави ретроградно дјеловање, односно порицање правосудних институција на нивоу БиХ, те све активности на њиховом укидању и слабљењу.
Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому парламента БиХ, каже да то није могуће те да се ради само о жељама Златка Лагумџије, лидера СДП-а, које неће бити испуњене.
"За тако нешто СДП-у је потребан партнер у РС, којег нема, али мисли да је добро да прича о томе. То је неостварива жеља СДП-а", казала је Мајкићева.
Коментаришући чињеницу да је досад ватрени заговорник успостављања врховног суда била Меџида Кресо, предсједница Суда БиХ, а да је њену причу преузео Лагумџија, Мајкићева истиче да је то очекивано.
"Медџида Кресо је ватрено заступала све политичке партије, али пошто Лагумџија преузима власт и на државном нивоу, позвали су се да кажу и званичан став. Нису га ни морали говорити, ми смо то знали, али и они исто тако знају да од тога нема ништа", поручила је Мајкићева.
Аутор: Урош Вукић
