Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ завршили су расправу о ревизорским извјештајима о финансијском пословању институција БиХ за 2010. упутивши бројне критике на незаконито трошење средстава, али и констатујући да је парламент практично немоћан да мијења ситуацију након разматрања ових извјештаја.
Од 67 институција БиХ, Канцеларија за ревизију институција БиХ дала је 17 позитивних мишљења, 33 позитивна мишљења са "истицањем предмета", четири "мишљења с резервом" и 13 мишљења са резервом "уз истицање предмета". У 2010. години није било негативних мишљења ревизије, а ревизори су у извјештајима дали укупно 463 препоруке за исправљање уочених неправилности.
Посланица СНСД Душанка Мајкић оцијенила је нарочито забрињавајућим да 13 институција, које су добиле најлошије ревизорске оцјене, односно мишљење са резервом "уз истицање предмета", користи чак око 58 одсто укупних средстава буџета институција БиХ.
Према оцјени Мајкићеве, највеће пропусте у изради извјештаја ревизори су направили код анализе финансијског пословања Министарства одбране и Министарства иностраних послова БиХ, чији је годишњи буџет око 400 милиона КМ.
Појаснивши да су недовољно добро сагледали недостатке у функционисању тих институција, те да стога те извјештаје не треба подржати, Мајкићева је упозорила да је неопходно да парламент са много више озбиљности приђе питању ревизије. Она сматра да, док се то не деси, неће бити већих помака у борби против корупције и криминала у институцијама БиХ.
Мајкићева је подсјетила да није предвиђена никаква врста одговорности, па ни кривична и дисциплинска, на основу негативних ревизорских извјештаја, као и да је парламент БиХ немоћан да смијени било кога на основу тих извјештаја.
Посланици из осталих политичких партија оцијенили су ревизорске извјештаје благим, те упутили оштре критике на пословање Агенције за развој високог образовања БиХ која, у приличној мјери крши законске акте и нетранспарентно и ненамјенски троши средства, поред тога, оцијењено је да само 25 одсто институција третираних ревизорским извјештајима за 2010. може добити пролазну оцјену. Оцјењено је да се у парламенту БиХ, нажалост, сваке године понавља иствовјетна ситуација када је ријеч о садржају ревизорских извјештава, оцијенивши да је разлог за то игнорисање досадашњих препорука Канцеларије за ревизију институција БиХ. Покренуто је и питање увођења новчаних казни за оне који добију негативне оцјене у ревизорским извјештајима, али и евентуалне кривичне одговорности.
Ђ.В.
Од 67 институција БиХ, Канцеларија за ревизију институција БиХ дала је 17 позитивних мишљења, 33 позитивна мишљења са "истицањем предмета", четири "мишљења с резервом" и 13 мишљења са резервом "уз истицање предмета". У 2010. години није било негативних мишљења ревизије, а ревизори су у извјештајима дали укупно 463 препоруке за исправљање уочених неправилности.
Посланица СНСД Душанка Мајкић оцијенила је нарочито забрињавајућим да 13 институција, које су добиле најлошије ревизорске оцјене, односно мишљење са резервом "уз истицање предмета", користи чак око 58 одсто укупних средстава буџета институција БиХ.
Према оцјени Мајкићеве, највеће пропусте у изради извјештаја ревизори су направили код анализе финансијског пословања Министарства одбране и Министарства иностраних послова БиХ, чији је годишњи буџет око 400 милиона КМ.
Појаснивши да су недовољно добро сагледали недостатке у функционисању тих институција, те да стога те извјештаје не треба подржати, Мајкићева је упозорила да је неопходно да парламент са много више озбиљности приђе питању ревизије. Она сматра да, док се то не деси, неће бити већих помака у борби против корупције и криминала у институцијама БиХ.
Мајкићева је подсјетила да није предвиђена никаква врста одговорности, па ни кривична и дисциплинска, на основу негативних ревизорских извјештаја, као и да је парламент БиХ немоћан да смијени било кога на основу тих извјештаја.
Посланици из осталих политичких партија оцијенили су ревизорске извјештаје благим, те упутили оштре критике на пословање Агенције за развој високог образовања БиХ која, у приличној мјери крши законске акте и нетранспарентно и ненамјенски троши средства, поред тога, оцијењено је да само 25 одсто институција третираних ревизорским извјештајима за 2010. може добити пролазну оцјену. Оцјењено је да се у парламенту БиХ, нажалост, сваке године понавља иствовјетна ситуација када је ријеч о садржају ревизорских извјештава, оцијенивши да је разлог за то игнорисање досадашњих препорука Канцеларије за ревизију институција БиХ. Покренуто је и питање увођења новчаних казни за оне који добију негативне оцјене у ревизорским извјештајима, али и евентуалне кривичне одговорности.
Ђ.В.
