- Такозвана европска клаузула јесте ставка неприхватљива за Републику Српску, уколико буде настојања да она буде дефинисана тако да се у рукавицама умањи ентитетско гласање - оцјена је политичара. Према ранијим варијантама, више је опција шта би европска клаузула могла подразумијевати. Најизвјеснија је она да закони који у процедуру буду упућивани под ознаком Е, што подразумијева да се ради о европским законима у процесу интеграција, не би пролазили амандманску фазу, већ би били упућивани по хитном поступку, али с могућношћу ентитетског вета. С друге стране, постоје максималистичка настојања која се заговарају из Сарајева, да закони са ознаком Е, осим што би заобилазили амандманску и комисијску фазу, пролазе у парламенту БиХ без могућности ентитетског гласања.
Политичари из Републике Српске запитали су која је гаранција да реформски закони са штамбиљем европски неће долазити излобирани из Сарајева, како је то био случај безброј пута у посљедњих 15 година. Према неким спекулацијама, раније се као оквир, али и максимални домет, за реформу Устава БиХ помињало провођење одлуке "Сејдић-Финци", уградња неких од до сада пренесених надлежности у Устав БиХ, попут Оружаних снага БиХ, успостава нове изборне јединице с претежно хрватском већином којом би била елиминисана могућност да други народи бирају хрватског члана Предсједништва БиХ, али и контроверзна уградња европске клаузуле у Устав БиХ.
Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому парламента БиХ, рекла је раније да озбиљност проблема који се сервира у европској клаузули није мала.
- Јасно нам је шта би се могло догодити када би у процедуру долазили закони на које немамо право на никакву интервенцију. Јасно је да ће сви бошњачки министри правити законе којима би под европском клаузулом жељели приграбити дио надлежности, што нас може довести у озбиљне неприлике - истакла је Мајкићева и навела да не зна коме је пало на памет да би могло проћи да буде брисана могућност ентитетског гласња на законе под ознаком Е.
М. КРЕМЕНОВИЋ
РЕЗОЛУЦИЈА Ограничити ентитетски вето
У Нацрту резолуције "Уставне промјене у БиХ" који је Парламентарној скупштини Медитерана предложио извјеститељ Миро Петек, о којој ће се расправљати у октобру, између исталог, се наводи да позивају политичке лидере БиХ да усагласе Устав БиХ с Европском конвенцијом о људским правима и темељним слободама.Такође, у Петековој резолуцији позивају се политички лидери БиХ да припреме и проведу уставну реформу која ће осигурати ефикасније функционисање институција и тијела БиХ која могу водити преговоре о приступању БиХ Европској унији, умањујући тако административне трошкове и поједностављујући процедуре.
У Нацрту резолуције наводи се и то да позивају политичке лидере БиХ да измијене Устав, те тако ограничити употребу ентитетског вета у питањима која се односе на приступање БиХ евроатлантским интеграцијама и позивају политичке лидере БиХ да учине измјене ентитетског гласања уградњом европске клаузуле, спречавајући на тај начин употребу вета у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ када се усвајају кључни европски закони.
У предложеном Нацрту резолуције наводи се и то да се позивају политичке снаге БиХ да усагласе заједничке циљеве у погледу приступа БиХ евроатлантским интеграцијама, те да политички лидери што је прије могуће усагласе компромисне договоре о уставним промјенама које ће се темељити на једнаком положају оба ентитета и три конститутивна народа БиХ.
