САРАЈЕВО - Односи БиХ и НАТО-а су једина тачка о којој ће на сједници у уторак расправљати чланови Заједничке парламентарне комисије за одбрану и безбједност, а из Српске поручују да ће тада бити стављена тачка на све спекулације о путу ка чланству у том војном савезу.
Програм реформи, који је био један од ултиматума за формирање власти у БиХ након избора 2018, недавно је упућен у Брисел, а у њему су побројане реформе које су у току и које треба да спроведу домаће власти у неколико сектор, али и наглашава да је земља “предана побољшању односа са НАТО без прејудицирања коначне одлуке о чланству”. Почетком ове године је промијењен назив досадашње надлежне комисије, те је престала да постоји као Комисија за НАТО интеграциони процес БиХ, добивши назив Комисија за сарадњу са НАТО.
Ипак, а на шта су указали и неки посланици, постоје изјаве представника из реда хрватског и бошњачког народа у којима истичу да је БиХ активирала акциони план за чланство, док са друге стране из руководства Српске тврде да то није тачно и да је ријеч само о сарадњи какву, на примјер, има Србија.
Са предсједавајућим парламентарне комисије Асимом Сарајлићем нисмо успјели да ступимо у контакт, а његова замјеница Душанка Мајкић за “Глас” каже да је ово први пут да разматрају Програм реформи, уз нагласак да Бошњацима вјероватно одговора да врте причу по којој је тај документ пут у НАТО, без обзира како се називао.
- Ово ће бити прилика да тачно направимо разлику јер ће цијели програм да презентују чланови Комисије за сарадњу са НАТО, односно предсједник и замјеник комисије, а на нама је да јавности понудимо каква су то рјешења и у чему је разлика између оног досадашњег пута у НАТО од када је донесен Закон о одбрани до момента када је Српска промијенила политички став и, у складу са одлуком Народне скупштине, заузела се за војну неутралност - рекла је Мајкићева.
Подвукла је да је и из Програма видљиво да је ријеч о сарадњи са НАТО.
- Из чврстог става, и према члану закона да БиХ има обавезу да иде према НАТО, захваљујући представницима Српске сада имао став да се то кретање не прејудицира, односно да ће се о било каквом путу ка НАТО морати имати сагласност Предсједништва, уз потврду Парламента БиХ, а на обје адресе Република има представнике - истакла је Мајкићева.
Замјеник предсједника Комисије за сарадњу са НАТО Мирко Околић истиче за “Глас Српске” да сарадња није спорна.
- Она је видљива и кроз учешћа у мировним мисијама. Чланство се нигдје не помиње, а и из изјава и мишљења многих из НАТО је видљиво да ово сада нема везе са чланством и да је једино на сцени сарадња - истакао је Околић који је и замјеник министра одбране БиХ.
Програм реформи, који је усвојен на ванредној сједници Предсједништва БиХ, разматрала је и Народна скупштина РС крајем децембра 2019. године. У закључцима је наведено да се тим не прејудицира одлука о чланству и да не може послужити као основ за активирање било каквих процеса осим сарадње и партнерства са НАТО. Такође, истиче се да ће се о евентуалном чланству у војним савезима грађани Српске изјаснити на референдуму. Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске посланици су прихватили 2017.
Кораци
Садашња основа сарадње БиХ и НАТО званично је почела у децембру 2006. године потписивањем Оквирног документа. Након овога, успостављена је дипломатска мисија у сједишту НАТО-а у Бриселу и друге канцеларије. Од тада, БиХ учествује у неколико програма Алијансе.
Ведрана Кулага Симић - Глас Српске
