Ових дана у Републици Српској и ФБиХ увелико се води медијска расправа о томе да ли ће Парламент БиХ именовати сталну делегацију при Парламентарној скупштини Савјета Европе, јер прошлој је истекао мандат, а нова још није формирана. Захтјев за формирање ове делегације изненада је затражио од Парламентарне скупштине БиХ министар спољних послова у техничком мандату Игор Црнадак, правдајући се да су из Комитета министара Савјета Европе, ваљда његовом заслугом, отворили могућност учешћа делегацији БиХ већ на јунском засједању, под условом да она ускоро буде формирана.
Јавност Републике Српске упозната је са ставом СНСД-а да због блокаде избора Савјета министара БиХ, нема формирања парламентарних радних тијела оба дома, односно рада Парламентарне скупштине БиХ. Постојећи сазив Савјета министара, који чине предсједавајући и министри у техничком мандату, сам себи је продужио “рок трајања” на неодређено вријеме, замишљајући да би нови сазив Парламентарне скупштине требало да усваја законе и доноси одлуке које му предлаже одлазећи. Поред тога, никоме од политичких актера није проблематично што би појединци истовремено партиципирали у власти по два основа, једном као министри а други пут као посланици, што је незабиљежен случај у историји парламентарне демократије.
Нешто је ипак испустио из вида одлазећи министар Црнадак.
Уцјене
Предсједавајући Предсједништва БиХ, Милорад Додик учинио је огроман напор, покушавајући да се са партнерима из ХДЗ-а и СДА, са којима је требало формирати власт на нивоу БиХ након избора, договори како да се тај посао што прије оконча. Знало се да је Зоран Тегелтија СНСД-ов кандидат за предсједавајућег Савјета министара, али није било консензуса да се та одлука формализује у Предсједништву БиХ. Напротив, стизале су уцјене од друга два члана Предсједништва, али и других политичких актера из ФБиХ. Представници политичких партија Бошњака и тзв. грађанских политичких партија, без обзира на њихову стварну политичку снагу, утркивали су се у захтјевима које би СНСД морао прихватити и обавезно испунити, да би се именовао предсједавајући, на мјесто које му припада, као странци са најбољим изборним резултатом из Српске.
СНСД није могао пристати на ничије уцјене, а неки од постављених услова нису ничим ни прописани. Захтјев да именовање мандатара за састав Савјета министара мора ићи паралелно са слањем Годишњег програма за МАП (АНП), измислили су Бошњаци, како би онемогућили СНСД-у да партиципира у власти на нивоу БиХ. Иако су многи, међу којима и представници међународне заједнице, били сагласни да формирање власти на нивоу БиХ ничим не треба условљавати, тај посао до данас није окончан. БиХ је у потпуној блокади која траје већ седам мјесеци од дана избора. До када ће бити - не зна се.
СНСД и његови коалициони партнери у Републици Српској имали су јасан став о томе шта никако не може бити прихваћено од постављених уцјена. Народна скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске, која представља обавезујуће правило понашања у институцијама БиХ за све представнике Српске и ту нема погађања. То значи да нема уласка у НАТО, нема МАП-а, нема АНП-а!
Као покушај да се, мимо изборне воље грађана Републике Српске, продужи рад Савјету министара у техничком мандату мимо свих правила, одговорено је једином могућом мјером која је СНСД-у била на располагању. Парламентарна скупштина БиХ, оба њена дома, до данас нису формирала стална, заједничка и друга радна тијела и делегације, без којих нема рада Парламентарне скупштине БиХ, с обзиром на то да се највећи број парламентарних активности одвија управо кроз рад тих радних тијела.
Кључно питање
Кључно питање је шта би уопште значило формирање сталне делегације БиХ у Савјету Европе, а да претходно нису формирана остала радна тијела Парламента БиХ и то: седам заједничких комисија оба дома, седам сталних комисија Представничког дома и три сталне комисије Дома народа, 10 сталних парламентарних делегација, седам других парламентарних тијела, итд.?
Формирање једне делегације БиХ, ма како важна била, не може одблокирати процес формирања власти на нивоу БиХ, нити омогућити рад ПС БиХ. Нарочито не може помоћи да се у БиХ учини напредак на било ком плану. Јер, истекли су сви рокови у којима је власт морала бити формирана. Из тог разлога нема смисла “удварати се” међународним представницима глумећи забринутост за БиХ, као што то чини Црнадак, а истовремено свјесно заборавити оне који тај избор блокирају.
Зато је и одговор СНСД-а министру у техничком мандату Игору Црнатку једино могућ и гласи: нема формирања радних тијела Парламентарне скупштине БиХ, нити почетка њеног рада, све док не буде одблокирано формирање Савјета министара БиХ. До тада узалудни су покушаји да се Парламент БиХ користи за реализацију интереса група и појединаца које су на одласку.
Аутор: Душанка Мајкић, делегат у Дому народа Парламента БиХ
