Сваке године, при обиљежавању значајнијих јубилеја Републике Српске, из другог ентитета стижу салве напада на те догађаје, али и на кључне политичке личности.
Tако је и ове године, када се обиљежава Дан Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског (Република Српска) пука. Члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић најавио је подношење кривичне пријаве против предсједавајућег Предсједништва БиХ, Милорада Додика, због његове изјаве којом је затражио од команде Трећег пјешадијског Република Српска пука ОС БиХ да на сљедећем обиљежавању Дана Војске Рерпблике Српске “више од половине јединице буде обучено у униформе Војске Републике Српске”, што по Комшићу представља изазивање побуне, а према другима јасан знак непријатељства.
Тешко је разумјети Комшићеву тако хитру реакцију ако се зна да је управо он, као члан Предсједништва БиХ, морао бити упознат са Законом о служби у ОС БиХ, нарочито оном дијелу закона који говори о пуковима.
Искуство нас учи да се увијек треба чувати журбе, нарочито када се о томе говори прије него што довољно сазна, одлучује прије него што се провјери, куди прије него што се у то увјери. Нарочито када се налазите на тако високој функцији, попут Комшићеве. Упркос исхитреној и недобронамјерној реакцији Комшића и још неких политичара у ФБиХ, који користе сваку прилику за “показивање зуба Српској” чиме истовремено доказују крајњу приврженост званичној бошњачкој политици у ФБиХ, потребно је рећи неколико ријечи. Не због њих, већ због грађана Републике Српске.
Наиме, Закон о служби у ОС БиХ, у члану 6. дефинише пукове, њихову организацију, права и дјеловање. У оквиру ОС БиХ, према закону, постоје три пјешадијска пука, који су задужени за очување јединица и конститутивних народа, Срба, Хрвата и Бошњака из којих потичу, а то значи да пукови баштине традицију Војске Републике Српске (ВРС), Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије РБиХ (АРБиХ).
Припадници свих пукова на лијевом рамену носе обиљежје својих пукова. У складу с тим, Трећи РС пук носи обиљежје двоглавог орла са четири оцила, док на десном рамену заставу БиХ. Право на униформу Трећег пјешадијског Република Српска пука имају: једнонационални (српски) пјешадијски батаљони у Бањалуци, Бијељини и Билећи, који припадају роду пјешадије, Команда Трећег пјешадијског РС пука, као и други који припадају роду пјешадије.
Правилник о униформама ОС БиХ, као и Правилник о одијевању у пуковима, такође предвиђају пуковске униформе.
Пукови немају оперативна нити административна овлашћења, имају мале команде од десет војних лица, која се баве церемонијама и другим задацима пукова. Сваки пук може имати “пуковника” пука, што је искључиво почасна улога начелника пука. Пуковник је обично војно лице значајно за пук и може бити активни, резервни или пензионисани официр. Команде пукова имају законом дефинисане надлежности, које, поред осталог, обухватају: управљања музејом пука, контролом финансијског фонда који служи за финансирање пука, истраживањем и његовањем историје пука, чувањем културно-историјског насљеђа пука.
Важно је истаћи да команде пукова дају упутства о одржавању посебних свечаности, као и обичајима о одјећи и понашању пукова. Дакле, све је то прописано законом. У том смислу, Трећи пјешадијски пук ће одлучити како ће обиљежавати 12. мај - Дан Војске Републике Српске, и у каквим униформама. О томе неће одлучивати Комшић и други из ФБиХ.
Српски народ има право да баштини традицију своје одбрамбено-ослободилачке војске, Војске Републике Српске, зато је сасвим логично да та традиција подразумијева и униформе која је та војска носила? Иако Српска од садашњих ОС БиХ нема никакве користи, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик није тражио ништа што није у складу са законом, није позвао Бошњаке и Хрвате да обуку униформе ВРС.
У чему је онда смисао напада из ФБиХ? Бошњачка политика, без обзира да ли се ради о националној или „грађанској” противник је Републике Српске и свега што Срби обиљежавају и славе као своје светиње. Ту немамо илузија. Као добар примјер таквих намјера може послужити Србин П. Којовић, који је у журби да докаже да је на “њиховој” страни изјавио: “Војска Републике Српске је јасан знак непријатељства према БиХ”. Нити прочита закон, нити трепну прије него што изговори и осуди.
Српски народ је добро научио лекцију из историје. Зато је борба за Републику Српску увијек борба за слободу српског народа која ће бити све одлучнија и јача без обзира на број оних који свакодневно кидишу на њу.
Душанка Мајкић, делегат у Дому народа Парламента БиХ