Одлука Уставног суда БиХ, којом је одбијена апелација Правобранилаштва Републике Српске у вези са књижењем перспективне војне локације "Велики Жеп", заталасала је политичку сцену и узбуркала јавност Републике Српске и БиХ.
Поједини политички лидери, недовољно упућени у догађаје који су пратили такозвану реформу одбране у БиХ, одлуку Уставног суда БиХ желе да искористе за стицање политичких поена, рачунајући на кратко памћење грађана о тим догађајима.
Зато је важно да се подсјетимо неких од тих догађаја и њихових актера, који су пратили одлуке о стварању заједничких оружаних снага у БиХ, одлука које су трасирале пут БиХ према НАТО-у, као и питања начина рјешавања војне имовине.
Изјава лидера СДС-а Вукоте Говедарице да је посљедња одлука Уставног суда БиХ само посљедица рада СНСД-овог кадра у мандату 2006-2010. година је злонамјерна и неистинита, искључује вријеме и догађаје који су томе претходили, а тичу се активности у мандату 2002-2006, када је СНСД био у опозицији на нивоу БиХ, а кадар СДС-а "жарио и палио" у свим тадашњим "реформама".
Одлуком високог представника за БиХ 2003. године формирана је Комисија за реформу одбране са задатком да предложи ту реформу, закључно са законским рјешењима које би усвојила Парламентарна скуштина БиХ. Чинили су је представници ентитетских министара одбране, парламента БиХ /Заједничке комисије за одбрану и безбједност/, Заједничког штаба Оружаних снага /ОС/ БиХ, као и представници различитих међународних организација и амбасада.
Комисија је имала два коопредсједавајућа - Николу Радовановића као министра одбране БиХ који је именован 2004. године на приједлог СДС-а, и Рафија Грегоријана из НАТО штаба у Сарајеву. У комисију су из реда српског народа именовани Милован Станковић, министар одбране Републике Српске /СДС/, и Бошко Шиљеговић, тада предсједавајући Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ /СДС/.
У име српског члана Предсједништва БиХ /Борислава Паравца/, у раду Комисије учествовао је Драган Капетина, савјетник за војна питања српског члана Предсједништва БиХ. У наведеној Комисији није било ниједног представника СНСД-а.
Комисија је, након окончања свог рада, у септембру 2005. године, поднијела извјештај о раду под називом - "ОС БиХ: Једна војна сила за 21. вијек". По много чему, та 2005. година је кључна за доношење одлука и опредјељења у погледу даљег развоја ОС БиХ. Тако су, у фебруару 2005. године, три члана Предсједништва БиХ /Паравац из реда српског народа - СДС/, донијела одлуку којом се изражава опредјељење БиХ за чланство у НАТО савезу, донесен је Закон о учешћу припадника ОС БиХ, полицијских службеника, државних службеника и других запосленика у акцијама подршке миру у Ираку, на основу чега је Предсједништво донијело одлуку о слању војника.
Ипак, најзначајније је да је те 2005. године, у децембру, донесен Закон о одбрани БиХ и Закон о служби у ОС БиХ. Тиме су постављени "темељи" будућих ОС БиХ.
Колико је Комисија била ревносна говори члан 84. Закону о одбрани којим су дефинисане активности за пријем БиХ у НАТО, у којем је наведено да ће сви субјекти одбране, Парламентарна скупштина БиХ, Предсједништво БиХ и Савјет министара, у оквиру своје уставне и законске надлежности, проводити потребне активности за пријем БиХ у чланство у НАТО. То значи да прије него што су формиране заједничке оружане снаге - БиХ је изрекла јасну намјеру кроз закон да ће бити чланица НАТО савеза.
Невјероватно, али истинито!
Сјећам се покушаја да се измјене неки дијелови Закона о одбрани прије усвајања, али је то било немогућа мисија. Комисија је тако утврдила и - готово је, било је објашњење.
Сви остали догађаји у вези са НАТО путем БиХ, пратили су раније донесене одлуке. У складу с тим, у септембру 2007. године, успостављен је НАТО Координациони тим Савјета министара БиХ, на чије чело је именован Игор Црнадак /ПДП/. Отпочео је са радом војни дио мисије при НАТО у Бриселу у априлу 2009. године, а у октобру исте године БиХ је предала апликацију за приступање Акционом плану за чланство /МАП/, на основу које је донесена Одлука о успостављању сарадње БиХ-НАТО на нивоу МАП-а.
На основу "успјешно" завршене реформе одбране, коју су многи странци стављали на сам врх успјешности свих реформи у БиХ, иако је стање у Министарству одбране БиХ до данас остало неријешено у многим сегментима, у априлу 2008. године, на НАТО самиту у Букурешту, БиХ је добила позив за "интензивни дијалог".
СНСД је годинама покушавао ријешити проблем књижења државне имовине. Од 2005. године чланови СНСД-а су на различитим нивоима инсистирали на поштовању Споразума о основним принципима за рјешавање питања покретне и непокретне војне имовине која ће и даље служити за потребе одбране, а који су потписали Никола Шпирић у име Савјета министара и ентитетски премијери - Милорад Додик и Неџад Бранковић, који потврђује да је једини могући начин рјешавања овог проблема - споразум страна, односно ентитета.
Наведени споразум недвосмислено указује да Министарство одбране може добити само право коришћења над такозваном "перспективном" војном имовином, а да се иста, у случају престанка потреба, враћа ентитетима из којих је узета. Никако онако како то пристрасно пресуђује Суд БиХ и потврђује Уставни суд БиХ.
Тај став потврђен је и споразумом политичких лидера из марта 2012. године у Бањалуци, који је потписао и тадашњи лидер СДС-а Младен Босић, када је још једном потврђено да је рјешавање питања расподјеле такозване "државне и војне" имовине неопходно закључити споразум између Савјета министара и ентитетских влада. Споразум никада није реализован.
СДП-ов министар Дамир Хаџић изненада се повукао из радне група Савјета министара и доставио властити приједлог рјешења. Бошњаци су знали да имају савезника у правосуђу БиХ.
Ово је истина о овом комплексном питању којим се СНСД истрајно и упорно борио све ове године.
Зато, Говедарица када говори о одговорности СзП мора знати да свијет не почиње његовим доласком на чело СДС-а и да се до тачних информација може доћи када се "зарони" у проблем, а не само гребући по површини.
Пише: Душанка Мајкић посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ
