БиХ као земља не поставља никакве предуслове за људе који иду у ДКП мрежу (мрежа дипломатско-конзуларних представништава у свијету), тамо може ићи било ко те буквално можете редом с улице узимати људе и слати их за амбасадоре или конзуле. Још је можда и гора ситуација што нико те људе не контролише, санкционира или смјењује за грешке које раде, наглашава Мајкић.
Босна и Херцеговина је врло вјероватно једина земља на свијету која нема закон о спољним пословима, па је овај изузетно важан сегмент политике једне земље увелико препуштан стихији и самовољи појединаца, група и лобија.
За не повјеровати како је бх. спољна политика базирана на документу Предсједништва БиХ из 2003. године названог “Општи правци и приоритети за провођење спољне политике БиХ" која је написана на три странице.
Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, једна је од оних које већ годинама критикују овакву ситуацију и позива на рјешење.
У оваквој ситуацији, с оваквим односима међу политичарима и народима, у ситуацији да се не можемо договори о празницима илузорно је очекивати договор о једном овакво значајном закону који би требао бити компромис
између три конститутивна народа, каже Мајкић.
Без икаквих правила
Међутим, врло јасно каже како је због непостојања законског оквира ова област препуштена на самовољу министра и странке из које долази, а да се то види из стања наше спољне политике и дипломатско-конзуларне мреже.
Мајкић каже како смо у овом мандату добили министра без правог искуства у овом подручју, који се раније бавио другим стварима, те да све више људи који се именују у ДКП мрежи не испуњавају ама баш никакве услове.
БиХ као земља не поставља никакве предуслове за људе који иду у ДКП мрежу, тамо може ићи било ко те буквално можете редом са улице узимати људе и слати их за амбасадоре или конзуле. Још је можда и гора ситуација што нико те људе не контролише, санкционише или смјењује за грешке које раде, наглашава Мајкић.
Надаље, о каквом се стању налази наша спољна политика можда се најбоље види из тога да Мајкић, која је дугогодишњи посланик, чија је странка била дио власти, већ седам или осам година покреће питање какво је стање у ДКП мрежи и никада није добила одговор.
Наравно, поставља се питање када посланик не може доћи до тих података, како очекивати да их добију грађани.
Велики новац
Новац од 50 милиона марака колико годишње иде за Министарство спољних послова и ДКП мрежу је велик новац и морао би се транспарентно трошити, али и омогућити да Парламентарна скупштина БиХ може све то контролисати, мишљења је Мајкић.
На наше питање може ли се након избора 2018. очекивати помак по овом питању те да се и ово питање нађе на дневном реду, изразила је скепсу уз образложење да се прије тога морају ријешити базични односни три народа у овој земљи.
Управо ако би се некада ти односи довели у ситуацију трпељивости итолеранције о овом и оним стварима се може отворено разговарати и тражити адекватна рјешења, у супротном ће и БиХ као држава доћи у питање, а камоли не поједини закони и правилници.
Пише: Драган Брадвица - дневни-лист
