Деценију послије усвајања Закона о Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције она нема ни услове за рад, ни довољан број запослених, нити може привољети друге институције да сарађују с њом.
Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Хасим Шаботић каже да је парламентарна комисија задужена за избор и праћење њиховог рада донијела низ закључака да буду обезбијеђени неопходни услови за рад, али да Савјет министара БиХ не жели да спроведе закључке највишег законодавног тијела.
“Агенција функционише без попуњених основних позиција – правника, аналитичара, службеника задуженог за пријаве корупције, радника задужених за писарницу и архиву, лектора, преводилаца. Од 33 запослена, према систематизацији радних мјеста коју је одобрио Савјет министара, само десет се непосредно бави спровођењем основних надлежности агенције”, каже Шаботић.
Стање у агенцији илуструје и чињеницом да се заштитом особа које пријављују корупцију бави један државни службеник, док их је у институцијама БиХ ангажовано 22.000.
“Скандалозна је и чињеница да Служба за заједничке послове институција БиХ није у стању да омогући обезбјеђење објекта у којем смо смјештени па се дешава да улазе непозване особе и пријавитељи корупције који неријетко пријете запосленима”, наводи Шаботић.
С надом да ће стање бити поправљено, агенција ће до краја маја парламентарној комисији упутити иницијативу и приједлог за измјену закона. Измјене ће се највећим дијелом односити на отклањање недоречености у закону.
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ и предсједавајућа Комисије за праћење рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције у прошлом сазиву Душанка Мајкић истиче да још нема одговора на кључно питање да ли постојећа легислатива омогућава ефикасну борбу против корупције.
“Отворено је и питање да ли институције БиХ знају у каквим условима ради агенција, а нарочито шта би требало учинити да би борба против корупције била побољшана. Агенција је институционално недовршена и функционише само са дијелом потребних капацитета. Од 33 запослена само трећина ради на питањима која се тичу корупције, а непопуњено је 20 одсто радних мјеста”, каже Мајкићева.
Агенција је недавно усељена у нови пословни простор, али је и он неадекватан и не испуњава минималне стандарде ефективног радног простора по запосленом.
“Из двије канцеларије координише се превенција корупције у јавном и приватном сектору, остварује сарадња са 13 различитих нивоа власти, врши мониторинг спровођења Стратегије за борбу против корупције, међународна и регионална сарадња. У истој просторији се ради са лицима која траже заштиту у вези са поднесеним пријавама корупције и лицима која пријављују корупцију, што је потпуно неприхватљиво. Запослени се, у оскудном канцеларијском простору, сударају са накрцаним намјештајем и проводе радно вријеме у просторијама на којима се прозори не могу отварати. Тешко да би у оваквим условима било могуће направити боље резултате”, констатује Мајкићева.
Извјештај о раду агенције за 2016. годину показује да је она два пута тражила да институције БиХ доставе информацију о степену спровођења Акционог плана за борбу против корупције, али нису сви одговорили на те захтјеве.
“То није чудно јер знају да агенција нема никакав механизам санкција, што налаже потребу хитне измјене постојећег закона о агенцији. Евиденција показује да је 50 институција испунило обавезу и доставило извјештај, док 24 нису, што говори о односу институција БиХ према проблему корупције. Ако се томе дода анализа Балканске истраживачке мреже БиХ, која је показала да је током десет година рада правосудних институција БиХ 82 одсто оптужених за корупцију ослобођено или осуђено на условну казну, одговор је јасан сам по себи”, каже Мајкићева.
Додаје да све говори да је БиХ упркос протеку година на самом почетку тешког посла који мора, без обзира на све, успјешно окончати.
“Задатак извршне власти на нивоу БиХ је да омогући предуслове за рад ове значајне агенције, а законодавних тијела да поред доношења закона јачају и надзорну функцију над институцијама извршне власти. Задатак правосудних институција је да дјела корупције добију епилог у пресудама. Неопходно је увести јавност у рад институција, уредити област финансирања политичких партија, јачати етику и интегритет у јавним службама”, каже Мајкићева и наглашава да се са рјешавањем проблема мора почети одмах, јер је деценија већ изгубљена.
