БиХ ће тешко доћи до новог закона о иностраним пословима, изјавила је Душанка Мајкић (СНСД), предсједавајућа Комисије за вањске послове Представничког дома БиХ.
Мајкићева је реагујући на најаву Игора Црнатка, министра иностраних послова БиХ, да ће Нацрт овог закона бити готов до прољећа, те да радна група која је формирана ради на томе, као и на анализи дипломатско-конзуларне мреже (ДКП) мреже и нацрту нове платформе за вањско-политичко дјеловање БиХ, оцијенила да формирање радне групе није довољан услов да се дође до закона и да је ријеч о искључиво политичком питању.
"Занимљиво ће бити видјети које ће то земље бити приоритет у вањској политици, што је и било камен спотицања јер су другачије приоритете имали представници народа - бошњачког, српског и хрватског.
Неће бити лако доћи до сагласности ни овог пута и није случајно што БиХ до сада није добила закон о вањским пословима.
Стога сматрам да су мале шансе да га добијемо", рекла је Мајкићева.
Додала је да се, што се тиче ДКП мреже, у ову проблематику нису укључивали ни Предсједништво ни Министарство иностраних послова (МИП). "МИП је редовно 'прало руке од одговорности'.
Ако не постоје информације о стању у ДКП мрежи и због чињенице да о томе ћути и Предсједништво и МИП, јасно је да практично никоме не одговара да се јасно утврде правила понашања у дипломатији", сматра Мајкићева.
Милица Марковић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ, сматра да су најаве Црнатка да ће БиХ добити закон о иностраним пословима прије његова самореклама него реална шанса да БиХ добије тај закон.
Истиче да су многи министри покушавали да раде на том закону, али безуспјешно. "БиХ има несређену ситуацију у ДКП мрежи и ту је плодно тло за којекаква мешетарења.
Очито је да многима и у ДКП мрежи и у БиХ одговара да се тај закон не донесе. БиХ, која претендује да буде кандидат за чланство у ЕУ и постане чланица, свакако није на част што нема тај закон", казала је она.
Босна и Херцеговина једина је земља у регији, а можда и свијету која нема закон о иностраним пословима. Цјелокупна вањска политика БиХ заснована је на документу који је Предсједништво БиХ усвојило 2003. године названом Општи правци и приоритети за проведбу иностране политике.
