Морам признати да нам је недостајао тај виспрени човјек чије су литерарне критичке цртице о нама и другима постале наш редовни духовни оброк, нарочито у ова смутна времена у којима се човјек лако изгуби и тешко проналази.
Разлог његовог одсуства задивљује, као и све што Рајко ради: са својим друговима отишао у Шпанију, одиграо утакмицу са ветеранима Реал Мајорке, међу којима су били некадашњи прволигаши и друголигаши Шпаније.
Као увијек и у свему, играо је Рајко као да се ради о животу, играо на позицији десног бека, са много фудбалских бравура, импресионирао ветеране и тако заслужио старт на слиједећој утакмици у Мадриду.
Задивљујућом игром, показао да постоје још много дијелова људске душе које тек требамо упознати.
То је човјек - Рајко Васић.
Увијек једнако упоран и умјетнички настројен, истрајан и непредвидив, без обзира да ли кује ријеч, слику или скулптуру. У његовим дјелима увије постоји оно што је јасно и видљиво на први поглед, али још више има онога чему се морамо враћати и поново гледати и ишчитавати.
Зато, хвала Рајку Васићу што је поново ту, међу нама.
Са радошћу чекамо нови текст, скулптуру, слику.
Вјерујем да ће Бањалука ускоро пронаћи излагачки простор за скулптуре Рајка Васића.
Тиме ће постати највећи град - галерија.
