Заиста је тешко објаснити одакле потреба неких српских политичара, кандидата за поједине изборне функције, да непрестано
галаме, нападају институције Републике Српске и њене функционере путем федералникх медија.
Коме су намјењене те поруке с обзиром да мали број грађана Српске конзумира медије из ФБиХ, а да се ови, углавном, кандидују на политичке позиције у Српској?
Готово свакодневно, смијењују се Младен Босић, Огњен Тадић, Младен Иванић, а најчешће и сва тројица заједно, на медијима у ФБиХ, и не бирају ријечи и количину изречене мржње у својој бесомучној борби за власт.
Сигурна сам да су наше комшије "усхићене" српском неслогом и радо им препуштају велики дио медијскког простора, ако треба и на штету федералних странака.
Наравно, оваквих случајева нема на супротној страни. Немогуће је замислити како би то изгледало да на РТРС или било којем другом медију из Српске, Бакир Изетбеговић и Златко Лагумџија нападну Фахрудина Радончића или Радончић, са огромном количином мржње и отрова нападне Владу ФБиХ, њеног премијера итд.
Пристојност и васпитање налаже да се о свему и свима говори у властитој кући. Непристојност подразумијева да о члановима властите породице лоше говорите у гостима.
Потребно је да се чешће сјетимо Патријарха Павла и запитамо "јесмо ли дорасли времену у коме смо и мјесту на коме смо".
Нарочито оном на којем бисмо жељели да будемо.
