Сарајево - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је, поводом информација да већ извјесно вријеме чланови Предсједништва БиХ врше кадровске припреме и прераспоређују страначке амбасадоре на нове дестинације, дајући им нове трогодишње мандате, да једино кадровска политика функционише унутар власти у Сарајеву.

"Савјет министара и Предсједништво БиХ једино се могу споразумјети око властитих кадрова које треба жухљебитиж прије избора, знајући да ће бити изборни губитници. Они настоје да што већи број својих кадрова прогурају који би онда у наредне три године обављали власт на функцијама у појединим амбасадама", рекла је Мајкићева Срни.

Она је истакла да су на важне функције кандидовани "ликови без икаквог педигреа за дипломатију, чиме је начињена непоправљива штета свима у БиХ".

"Колико год то изгледало необично и колико год смо ми против тога негодовали, то је ствар која се дешава и против које не можемо ништа", рекла је Мајкићева.

Посланик СНСД-а у Представничком дому ПСБиХ Душанка Мајкић сматра да институције Републике Српске морају да размишљају о обнављању Војске Републике Српске јер су, како каже, Оружане снаге БиХ велики промашај.

Мајкићева је истакла да идеја предсједника Републике Српске Милорада Додика о враћању Војске Републике Српске није нереална, имајући у виду одредбе Дејтонског споразума.

Она је напоменула да су Оружане снаге БиХ основане под великим притиским међународне заједнице, али нису дејтонска категорија.

“По Дејтону, војску могу имати само ентитети”, рекла је она за данашње “Вечерње новости”.

Мајкићева као предуслов за формирање Војске Републике Српске наводи политичко јединство.

“Сада смо подијељени, па имамо представнике Савеза за промјене у Сарајеву, који раде мимо одлука институција Републике Српске, и члана Предсједништва БиХ који, такође, не жели праву сарадњу са Републиком Српском”, рекла је она.

Сарајевски портал "index.ba" објавио изводе из тајног Мектићевог документа о покретима и појединцима оцијењеним као претња по безбједност БиХ, упућеног парламентарној комисији за одбрану и безбједност. Кад год треба искључити јавност од информација о важним питањима од значаја за грађане Српске и БиХ, БХ министри користе ознаку тајности и тиме онемогућавају сваку јавну полемику о важним темама. Тако су неки извјештаји носили ознаку тајности иако су медији о тим темама писали данима. 

Међутим, знатижељу јавности у посљедње вријеме потпуно задовољавају медији. Тако је и у овом случају наведени портал информисао грађане о Мектићевим погледима на "опасне" појединце и организације који су претња безбједности и то:

Предраг Ћеранић, Џевад Галијашевић, Мирослав Лазански, Душко Вукотић, војвода Алексић, "Ноћни вукови",  "Част отаџбине", "Ветерани".
Сви стављени у исту раван са радикалним селафистима, "Аскерима", "Црном муњом", "Зеленим берткама", итд.

На посљедњој сједници Представничког дома ПС БиХ усвојен је у првом читању Приједлог закона о допунама Изборног закона БиХ, чији су предлагачи посланици СДП-а и СББ-а. Нова парламентарна већина на нивоу БиХ је укључила све странке позиције (изузев ХДЗ-а) и све странке опозиције (изузев СНСД-а) и тако се брзо договорила, иако данима прије тога није могла постићи сагласност ни о једном озбиљнијем питању.

Кључна измјена Изборног закона БиХ односи се на увођење оптичких скенера у изборни процес, резултати избора ће се евидентирати на основу извода из оптичких скенера, ЦИК БиХ прописује процедуру која омогућава да одређени бирачки одбор или више њих може, уз скенирање, обавити и ручно бројање. Међутим, ако би резултати ручног бројања и скенирања били различити, ЦИК би вршио поновно пребројавање у главном центру за бројање. Законом се, поред осталог, уводи биометријско очитавање отиска прста као начин идентификације гласача, те покривање видео-надзором сваког бирачког мјеста у којем се одвија процес гласања. Све је то увертира за потпуно електронско гласање у БиХ.

Ипак, начин на који се приступило доношењу овог закона у Представничком дому ПС БиХ, хитан поступак за овако сложено законско рјешење и невјешта образложења предлагача могу се сматрати крајње упитним. Иако процес лобирања за овај пројекат траје дуже од пет година, оно што је потпуно јасно је да се константно повећавао број излобираних политичких партија, као што је било евидентно да постоји много недоречености и дилема да ли ће увођење нових технологија у изборни процес због смањења крађа изборних гласова омогућити још опаснију крађу - креирање изборног резултата једних у корист других. Зато је најбоље сагледати како то раде друге земље са стабилном демократијом.

Сарајево - Приједлог измјена Закона о служби у Оружаним снагама (ОС) БиХ, којим је предвиђено да војници могу остати у служби до навршетка 40. године живота, односно пет дуже у односу на постојеће рјешење, наћи ће се у сриједу пред посланицима Парламента БиХ.

Приједлог, који је у процедуру упутило Министарство одбране БиХ, по свему судећи, добиће подршку парламентараца, а како је ријеч о законском приједлогу који је у редовној процедури, могуће је и амандмански дјеловати на њега.

Посланик СНСД-а Душанка Мајкић каже да је у више наврата разговарано о том приједлогу и да припадницима ОС треба омогућити да остану у служби до 40. године живота.

- То није спорно, јер у ОС раде људи који имају потребне вјештине, а обукама нових људи само бисмо додатно трошили новац - рекла је Мајкићева.

Сарајево - Чланови Колегијума Представничког дома Парламента БиХ од почетка свог мандата на путовања ван БиХ потрошили су 111.000 марака, а да нису штедјели показује то што су са собом водили и своје савјетнике, шефове кабинета, преводиоце, особе задужене за односе с јавношћу и возаче.

За три протекле године три члана Колегијума, Младен Босић из СДС-а, Борјана Кришто из ХДЗ-а БиХ и Шефик Џаферовић из СДА, према подацима из Парламента имали су 67 путовања ван земље, од којих су на 35 водили некога у "пратњи".

Највише новца потрошио је Босић и то 46.000 марака. Од укупно 24 путовања на којима је био, на десет је водио или шефа кабинета Славишу Раковића или савјетника Небојшу Вукановића.

Друга по растрошности је Кришто која је на путовања потрошила мало мање новца од Босића, 44.000 марака. Она је имала 28 путовања, а на 14 дестинација с њом је путовао и њен савјетник Дубравко Брдар.

Нешто штедљивији је био Џаферовић који је за 15 путовања потрошио 21.000 марака, а на 11 је са собом водио или савјетника Јасмина Бегановића или шефа кабинета Зихнета Мухића.

Када је ријеч о дестинацијама и поводима путовања, Босић је, између осталог, био на Самиту европске политике у Бриселу посвећеном западном Балкану, у Варшави на Конференцији земаља централне и источне Европе посвећеној питањима суверенитета и солидарности те у Будви на конференцији о слободи изражавања и одговорности медија.

Кришто је, између осталог, учествовала на Конгресу и сједници Главног одбора жена Европске народне странке, те је присуствовала комеморацији у Блајбургу и манифестацији поводом канонизације Мајке Терезе у Ватикану.

У наставку сједнице Представничког дома ПСБиХ расправља се о ревизорским извјештајима за оне институције које су добиле мишљење са резервом од Канцеларија за ревизорске извјештаје.

Посланици тако разматрају извјештаје ревизора за Министарство одбране, Министарство иностраних послова, Дирекцију за координацију полицијских тијела, Граничну полицију, Министарство безбједности, Управу за индиректно опорезивање, Агенцију за идентификационе документе, евиденцију и размјену података, Високи судски и тужилачки савјет, Агенцију за истраге и заштиту СИПА и Тужилаштво БиХ.

Већина директора ових институција присуствује овој сједници у складу са закључком.

Душанка Мајкић (СНСД) казала је да у односу на 2014. годину имамо шест институција више са мишљењем с резервом.

- Требамо се замислити. Шта значи мишљење са резервом.То значи да ли институција послује са законима. То је лоше. Од десет за седам је констатовано да су истинити и фер, од десет само једна нема проблем рада са законом и прописима. Само једна нема исказан проблем са јавним набавкама. Добили су нових 200 препорука. А од раније има оних које се не поштују – казала је Мајкић.

Она је додала да је вриједност јавних набавки 15 одсто годишњег буџета БиХ.

САРАЈЕВО - Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ затражила је данас писани одговор Савјета министара о томе шта планира да уради да би у Федерацији БиХ била забрањена употреба неуставних назива општина и градова у Републици Српској, будући да се и даље додаје префикс "босански" што није у складу са Уставом.

Мајкићева је у оквиру тачке "Посланичка питања", истакла да је такву одлуку донио Уставни суд БиХ још 2012. године, одбивши апелацију Бошњака да је тиме повријеђен национални интерес бошњачког народа.

Мајкићева је указала да се и даље у медијима и појединим институцијама користе стари неуставни називи, па се Брод назива Босански Брод, Градишка - Босанска Градишка, Шамац - Босански Шамац, а Нови Град - Босански Нови.

Она је казала да је Влада Републике Српске утврдила називе за 61 општину на територији Републике Српске и да су то званични називи које треба употребљавати.

Сарајево - Посланици и делегати у Парламенту БиХ упозорили су да им важна документа све чешће стижу на разматрање са огромним закашњењем због чега и њихови ставови и закључци губе сваки смисао.

Прије неколико дана у Дому народа Парламента БиХ на дневном реду се нашао извјештај о стању безбједности у 2016, а на наредној сједници Представничког дома наћи ће се ревизорски извјештаји 73 институције БиХ из исте године.

Посланик СНСД-а Душанка Мајкић упозорава да је недопустиво да се преко ових извјештаја олако прелази због тога што не долазе на вријеме.

- Беспредметно је о томе расправљати након толико времена и ни Савјет министара ни Парламент БиХ се не баве тиме на прави начин. Преко извјештаја се пролази површно. Осим закасњелог разматрања, о томе најбоље говори податак да на једној сједници имамо 73 извјештаја ревизора и при томе су посланици ограничени да о томе дискутују пет минута - наглашава Мајкићева и додаје да због тога нема ни одговорности за пропусте иако велики новац нестаје под сумњивим околностима.

Највећи буџетски потрошач у БиХ (Оружане снаге БиХ) могао би да постане још већи ако прође иницијатива председавајуће Представничког дома БиХ Борјане Кришто за повећање плата војницима у Оружаним снагама.

Кришто је на парламентарни протокол 18. јануара предала предлог измена Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ тако што је затражила повећање коефицијената за плату професионалним војним лицима.

Предложено повећање односи се на 8 категорија запослених, и то за војнике, војнике прве класе, капларе, воднике, старије воднике, старије воднике прве класе, заставнике и заставнике прве класе, који чине 80 одсто људства у Оружаним снагама БиХ.

Њима је просечна нето плата сада од 665 до 961 КМ, али је коначна цифра на рачуну углавном већа када се урачунају додаци на плату.

Буџет Министарства одбране и ОС за ову годину је 283,8 милиона марака, а за повећање примања било би потребно још 9,3 милиона КМ бруто годишње. Кључни мотив за Кришто (ХДЗ БиХ) јесте побољшање материјалног статуса војника, а самим тим спречавање њиховог масовног одласка из ОС БиХ.

Углавном из војске одлазе хрватски војници који боље плаћен посао налазе у земљама ЕУ будући да имају хрватски пасош.

Ангажман у ОС БиХ многима од њих служи само да би били кредитно способни, а тај новац им служи за сналажење док не почну да живе од новог посла. Осим тога, граница до које војници могу да остану у ОС БиХ и даље је само 35 година живота, а повећање на 40 година утврђено је за сада само на Савету министара БиХ.

Посланик СНСД-а у парламенту БиХ Душанка Мајкић рекла је да бројеви за хитне ситуације, у Републици Српској 121, а у Федерацији БиХ 112, постоје у оквиру устава и закона, а Устав Српске и важећи Закон о спасавању у ванредним ситуацијама одређује да је та област у искључивој надлежности ентитета.

Према њеним ријечима, да је уређење јединственог европског броја за хитне ситуације ентитетска надлежност потврђују и чињенице да се оператери телекомуникација, као и оперативни центри и цијела инфраструктура за хитне ситуације налазе на територији ентитета.

"Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама одређено је да Влада Српске доноси пропис о организацији и функционисању система осматрања и узбуњивања, у шта спада и број за хитне ситуације 121", рекла је Мајкићева за "ЕуроБлиц".

Мајкићева, која је посланик у Представничком дому БиХ, подсјетила је да је Министарство саобраћаја и веза Републике Српске раније затражило од посланика да из парламентарне процедуре буде повучен закон о комуникацијама који предвиђа увођење јединственог броја и да све активности буду враћене у оквире прописа који дефинишу ову надлежност.

Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је да актуелном Дому народа Парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Срби немају могућност покретања механизма заштите виталног националног интереса.

"У садашњој ситуацији Клуб Срба у Дому народа ФБиХ штити интересе једне политичке партије - СДП БиХ, а не витални интерес српског народа", рекла је Мајкићева Срни.

Она је на данашњем наставку сједнице Представничког дома у оквиру расправе о Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ реплицирала Денису Бећировићу из СДП-а БиХ, који је у првом дијелу сједнице у децембру изјавио да су Хрвати у Клубу хрватског народа у Вијећу народа Републике Српске изабрани СНСД-овим гласовима.

Мајкићева је појаснила да су у Клубу Хрвата у Вијећу народа Ребулике Српске од осам хрватских делегата по два из ХДЗ-а и Хрватског блока, а по један из коалиције "Домовина", СНСД-а, СП-а и СДС-а.